| |
Vlatko Stefanovki i Stefan Milenković
Sava Centar, Beograd
22. decembar 2010.
|
23. decembar 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Ideja o saradnji Vlatka i Stefana postoji već duže vreme. Pokojni Dejan Vukov (1950-2009) je idejno osmislio koncert, a Stefanovski i Milenković su već početkom ove godine počeli sa probama za jučerašnji nastup. Naravno, zbog velikog interesovanjka publike ovo se pretvorilo u tri rasprodata koncerta u Velikoj dvorani Sava Centra.
Na završnoj konferenciji za štampu, na pitanje šta će svirati Vlatko je pojasnio da će tu biti i etno zvuka i klasike i posebno rocka. Rekao je da su Stefanu stigle dve električne violine - jedna prototip Viva la Musica, autora Augustina a drugu je dobio od Mitros music-a, a da će on sam svirati na nekoliko gitara od kojih je jedna bela, rad čuvenog Lea Skale (čoveka našeg porekla) kao i guitara napravljena od strane Mirze Kovačevića, majstora iz Sarajeva. Takođe nas je upozorio da koncert neće biti akustičan već koncert pravog i punokrvnog rocka.
Kao pratnju naveo je svoje dugogodišnje saradnike a to su basista Đoko Maksimovski i bubnjar Dejan Milosavljević. Uz veliku podršku Beogradske kulturne mreže i velikog broja sponzora nastup Stefanovskog i Milenkovića, Magija žice, je proglašen, opravdano ili ne, za koncert godine.
I šta smo dobili?
Koncert je započeo sa 15 minuta zakašnjenja (opet naša publika), sala je bila prepuna, većina nije ni znala šta da očekuje (ovo je bila jedna od onih prilika kad je važno biti viđen), pa su poznavaoci dela obojice umetnika "izgurani" na balkon.
Na jednostavnoj ali efektnoj bini pojavili su se muzičari i krenuli u zajedničko muziciranje. Bilo je mnogo svetlosnih efekata i „suvog leda“.
Nije tu bilo puno nedoumice o kvalitetu sviranja. I Vlatko i Stefan dali su svoj maksimum. Naravno, može se raspravljati o repertoaru koji je odsviran. Publici su se naravno najviše svidele pesme sa makedonskim motivima, odnosno Vlatkove numere i makedonske narodne ("Makedonsko devojče", "Jovano Jovanke", "Uči me majko i karaj me"). Stefan se potrudio i izborio za svoje mesto u već dovoljno formiranom zvuku Vlatkovog trija. Solo tačke bubnjara i basiste iako zaista efektne i kvalitetne su gurale Stefana u drugi plan.
Vašem recenzentu su se više svidele obrade i improvizacije na teme klasične muzike ("Bumbarov let" - obojica fantastični, Stefan magičan!), deo Debussy-evog gudačkog kvarteta (kakva improvizacija), kao i dve predivne kompozicije maga moderne klasične muzike Erika Sateie-a ("Gnosiennes No.1" i "Gymnopaedies") gde je liričnost obojice muzičara došla do punog izražaja.
Kao specijalni gost pojavio se Vasil Hadžimanov na klavijaturama i zajedno s njim su, po samom Vlatkovom priznanju, odali počast njegovom uzoru John McLaughlin-u i njegovoj legendarnoj grupi Mahavishnu Orchestra. Odsvirali su kompoziciju "Meeting of the Spirits" što je po Vlatku bio i moto ovoga koncerta.
Šta reći - brilijantno i rokerski izvedeno. Dva sata i dvadeset minuta koncerta su prosto proletela. Ne mogu da se ne zahvalim Vlatku i Stefanu što su baš sa Satieovom kompozicijom završili koncert. Bilo je pravo uživanje slušati ih i gledati (posebno Stefana u punom sviračkom zanosu!)
Ipak je ovo bio prvi koncert. Šta će biti na sledeća dva mogu samo da zamišljam. Da li će biti još bolji? Drugačiji sigurno hoće! To i jeste veličina njihovog talenta.
P.S. Koncert je sniman i biće objavljen na DVD-u!
Fotografije sa koncerta
tekst - slobodan vlaketić
ifotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
